Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4
Dok
vozim autoputem, sa
okolnih brda se diže
izmaglica, polja
se kupaju u sunčevoj
svetlosti i sjaju, u
meni neka nesvakidašnja milina i
misao koja mi se
stalno mota po
glavi:"Bože kako je lepa ova naša Šumadija!"
Nakon nekog vremena u
mislima sam
negde
u prošlosti,
izmedju jave i
sna:
vidim
mog djeda
gde puni lulu reznim duvanom, sedeći
na pragu vajata,
i babu
koja pogureno plevi
baštu ispred kuće, i
osećam
jak miris njenih ruža i
„turskog" karanfila..
Vidim i
mog brata umazanog, blatnjavog sa
starom olupanom kofom u
jednoj ruci i pecaljkom u drugoj kako
se vuče sa potoka koji
protiče po obodu dvorišta i
moju sestru sa
rozim mašnama na
bujnim pletenicama, koja se pati
sa svojim prvim pokrsticama i
sebe kako se zajedljivo
smijuljim njenoj nespretnosti.....
Vidim i
moje roditelje na klupi ispod jabuke kako
se nešto
domundjavaju (uvek su se domundjavali kad su
hteli nekud bez nas da odu..) (Dalje)
