Čitavu noć sam prevrtala po glavi
prospekte
moje drugarice Dace,
budim se neispavana, još pomalo besna
i naravno da sam desperado...
Dok sipam kafu zvoni telefon i
ja se javljam,
još sanjiva i nespremna da
čujem bilo koga....
sa druge strane žice moja sestra
počinje da cvrkuće:
"Kako si spavala? Jesi li dobro?Kako je na poslu? Kad ćeš na godišnji ?"
Hiljadu pitanja
u minuti!!!
Nemam živaca za to sad,
kažem: „dobro sam,
zvaću te kasnije, zdravo!!!“
I dok spuštam slušalicu pred očima
vidim
roze i plave cvetove moje spavaćice koja
vijori na jutarnjem povetarcu
dok se penjem na
dud ispred kuće mog dede,
utrkujući se sa sestrom koja će
prva
zauzeti najbolju granu punu
sočnih, crvenih dudinja.
Da.........
„To je prava destinacija“
kažem sebi i
radosno otpijam gutljaj kafe.
(Dalje)
